Podizanje kapaka: Moj lični put od odluke do savršenog rezultata

Znala sam već godinama da me, kad-tad, čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima je bio genetski, a na desnom oku i posebno vidljiv. Dakle, oduvek su bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. Moja mama ima sasvim isti problem i, kako nije uradila podizanje kapaka, navikla je da non-stop podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna te navike. Pokušava na taj način da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - već je i izrazito funkcionalan.

Međutim, iskreno da budem, nećemo da se lažemo: da li mi je funkcionalnost bila glavna stavka? Ne baš. Nos sam, na primer, operisala zbog devijacije septuma još sa 23 godine, nakon što sam ga razbila u detinjstvu. To sam morala da uradim iz zdravstvenih razloga. Ali podizanje kapaka je bila potpuno druga priča. To sam htela. Oduvek. Ipak, stalno sam to odlagala.

Moj izbor specijaliste: dugogodišnje poverenje

Kod jedne izuzetne specijalistkinje plastične hirurgije, dr Anice Jevremović, održavam svoje lice već dugi niz godina. Teško je uopšte i zamisliti život pre tog odnosa. Stoga, u mom slučaju, nije ni postojalo pitanje "ko će mi raditi tu operaciju". Nije bilo dileme ne samo zbog dugogodišnjeg poverenja, već i zato što je poznato da je dr Anica Jevremović jedna od najdetaljnijih osoba na svetu. Gleda svaku sitnicu, ima izuzetno oštro oko i neverovatno je odgovorna prema svakom pacijentu. I pored tog apsolutnog poverenja, ipak sam odugovlačila…

Doktorka Jevremović mi je prethodno dva puta radila niti na obrvama, kako bismo malo "otvorili" oko. Oba puta mi je iskreno rekla: "Niti služe da privremeno podignu obrve i privremeno će kapci delovati bolje, ali efekat je kratkotrajan i nedovoljan. Niti nisu zamena za operaciju podizanja kapaka." I bila je u pravu. Oči jesu izgledale bolje i otvorenije dok je efekat niti trajao, ali to je zapravo bio tretman koji je služio samo mom odugovlačenju. To nije bilo rešenje za mene.

Konačna odluka za podizanjem kapaka

I onda je konačno odluka pala. Dogovorili smo se da proceduru podizanja kapaka izvršimo u prvoj polovini januara ove godine.

Kada sam to konačno zakazala, po svom običaju, "trubila sam okolo" šta planiram da uradim. Moj je stav da bi svima nama bilo lakše da više pričamo o ovim procedurama, jer ćemo tako čuti iskustva, savete i upozorenja iz prve ruke. Iznenađila sam se kada sam, nakon što sam progovorila, saznala koliko je žena u mom okruženju već prošlo kroz podizanje kapaka, ali o tome ćute. Poštujem njihovo pravo na privatnost, kao što poštujem i svoje pravo da ne budem pristalica ćutanja. Uvek je korisno čuti iskustvo od A do Š, ako vam je potrebno da uradite isto. I zato ću vam ispričati sve.

Proces: od konsultacija do operacije

Ceo proces počinje detaljnim konsultacijama. Na uvodnom razgovoru, specijalista vas pažljivo pregleda, sasluša vaše želje i objasni vam šta se tačno može postići. Ovo je ključan korak da biste i vi, kao pacijent, znali šta da pitate i šta da očekujete.

Operacija podizanja kapaka traje manje od sat vremena, što je veoma brzo, a potom odmah idete kući. Jako je važno da istaknem odgovore na tri najčešća pitanja koja ljudi imaju.

Prvo, operacija se danas izvodi u lokalnoj anesteziji. Za one koji su anksiozniji, a kojima nije dovoljno što neće osetiti bol, već ne žele ni da budu svesni dešavanja u toku procedure, postoji opcija analgosedacije. To je stanje u kome ste opušteni i pospani, a nakon toga se sećate veoma malo ili ničega iz procedure. Ova opcija podrazumeva i anesteziologa, što je uračunato u ukupnu cenu.

Drugo, pitanje cene. Cena operacije podizanja kapaka gornjih je uglavnom prilično ujednačena na našim prostorima i najčešće iznosi oko 1000 evra, sa mogućom varijacijom od možda 200 evra više ili niže. Donji kapci su obično za oko 200 evra skuplji od gornjih. Ovo su orijentacione cifre, jer konačnu cenu uvek određuje hirurg nakon pregleda, uzimajući u obzir specifičnosti vašeg slučaja i izabrani tip anestezije. Neki hirurzi dodatno naplaćuju konsultacije, a neki ih uračunavaju u ukupnu cenu - vaše je da sve to unapred pitate.

Treće, i najvažnije: Da li to boli? Odgovor je: ni jedne sekunde ne boli. Ni na operaciji, ni posle nje. Oporavak je više dosadan nego bolan, jer podrazumeva otekline i modrice, ali bez ikakvih izraženih bolnih senzacija. Ovo važi čak i za skidanje konaca. Ispostavilo se da sam se bezrazložno plašila - procedura je brza i apsolutno bezbolna.

Moj primer oporavka nakon podizanja kapaka

Kući sam otišla odmah nakon intervencije. Imala sam deblje flastere koji su delovali impozantno i davali osećaj kao da nosim kačket - morala sam da podižem glavu da bih videla širi horizont. Ti prvi flasteri se skidaju već nakon 24 časa. Doktorka Jevremović ih je natopila specijalnim rastvorom i skinula ih u trenu, bez ikakvog čupkanja ili neugodnosti.

Zatim su postavljeni novi, tanki flasteri koje sam nosila narednih 6 dana. Čim su postavljeni, obukla sam svetlije naočare za sunce i izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se kući vraćala gradskim prevozom, čak malo i prošetala. Niko me nije gledao čudno. Iskreno, bilo mi je pomalo smešno što je od procedure prošao tek jedan dan. Moram priznati da sam bila manje natekla od većine slučajeva koje sam vidjala, jer oteklina zavisi i od tehnike hirurga i od reakcije vašeg organizma.

Već nakon 2-3 dana, našminkala sam ceo lice osim očiju i krenula da obavljam svoje obaveze. Nakon 7 dana skinuti su konci, a već nakon 10 dana, sa punom šminkom, snimala sam razgovor za društvene mreže kako bih ispunila obećanje svojim pratiocima. Tog desetog dana, snimala sam se i sa ajlajnerom - i malo je reći koliko sam bila srećna što ga ponovo mogu nositi na pravi način! Spušteni kapci su to onemogućavali, dok ožiljci od podizanja kapaka to uopšte ne sprečavaju.

Odgovori na česta pitanja nakon nekoliko meseci

Sada, nekoliko meseci nakon procedure, mogu da odgovorim na pitanja sa većom perspektivom.

Modrice i otekline: Modrice po očima nisam imala, ali hematomi od intervencije prirodno potonu nadole usled gravitacije. Ispod jednog oka sam imala manju fleku nakon deset dana, ali bila je dovoljno neprimetna da je mogu sakriti šminkom.

Ožiljci: Naravno, seče se komad kože i ožiljak mora da postoji. To je normalan deo procesa plastične hirurgije. On vremenom bledi i postaje sve manje vidljiv. Kada zagledate žene koje su operaciju radile pre nekoliko godina, čak i ako se jako potrudite, teško ćete uočiti tragove. Što se mene tiče, uopšte me ne brine ta mala, neprimetna crtica koju lako prekrijem šminkom. Spuštene kapke, sa druge strane, nisam mogla da sakrijem nikakvom šminkom.

Trajnost rezultata: Nova koža neće naravno da poraste, ali sila gravitacije će i dalje delovati na lice tokom godina. Sve na licu polako opada - obrazi, obrve, itd. Onima kojima je stalo do toga, preporučuje se temporalni lifting ili slične procedure. Većini ljudi, međutim, jedna operacija podizanja kapaka je dovoljna za ceo život. Retko ko je potreban za drugom intervencijom.

Zašto sam odlagala i zašto se nisam plašila ishoda

Pitam se zašto sam toliko odlagala nešto što sam oduvek želela, pogotovo što sam znala da je rešenje jedino u hirurgiji. Odgovor je, naravno, strah. Posle bitke, svi su generali, pa tako i ja. Sada, kada znam kako sve prolazi, smešno mi je što sam se plašila bola - koji ne postoji, i sporog oporavka - koji je brz. Jedino se nisam plašila kako će rezultat da ispadne.

To je bio neobičan, ali predivan osećaj. Verujem da je to privilegija koju imaju oni koji imaju apsolutno poverenje u svog hirurga. To je osećaj koji treba da imate pored svog izabranog specijaliste ako se odlučite za podizanje kapaka ili bilo koju drugu sličnu proceduru. To tražite, to pronađite, i sve će biti u savršenom redu.

Nadam se da vam je moj iscrpan prikaz podizanja kapaka pomogao da steknete jasniju sliku. Ako imate pitanja, uvek možete da se obratite svom lekaru sa listom nedoumica. Informisanost je kĺjuč vašeg samopouzdanja tokom celog procesa.